”Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом љубављу” 

Вјечна Ти памјат, приснопамјатне Димитрије!

Пут Православља је испуњен тешкоћама и крстовима, али је то стаза на којој се Бог прославља и Коме се за све благодари – ради Васкрсења. И притом сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајемо.

Знали смо да тај дан мора да дође. Дан одласка Димитријевог у покој Божији. И тај тренутак је сада, јер – невидљиве Двери отвориле су се пред њим и одводе га Христу.

Велики човек? Искрени хришћанин? Узорни академик? Уважени музиколог? Да, све то. Али, на јединствен – димитријевски начин.

На димитријевски начин је ученицима Богословије говорио о ономе што професори нису могли или смели. Да је вера – трајна усхићеност Богом. Говорио им је о Светој Гори. И о томе да је Хиландар жариште наше духовности. Говорио и жарио их тим пламеном.

На свој, димитријевски начин учио је своје хористе да поштују вековно Предање Цркве. У димитријевском маниру их је упознавао са аутентичним верујућим људима, од Ремете до Грчке и Русије. Учио их је да Запад уважавају и да га не отписују једним потезом пера. На димитријевски начин.

Можда је понекад његова мирољубивост некима личила на пијетизам а бујајућа духовност на занесеност. Али, њега земља није спречавала да живи на небу – током целог свог живота. На димитријевски начин.

Био је другачији! А такви другачији одлазе, и нема их много међу нама. И ако тугујемо, тугујемо због те празнине и брисања другачијости у ери бесомучног копирања.

То су они што су у свим фазама послератне Србије – комунизам, социјализам, национализам, евроинтеграције – показивали свима да хришћански живот није раздвојеност духовног од световног. Освећују се и душа и тело, и говор и тишина, и делање и тиховање, и присуство и одсуство, и целина и део.

Када год смо га сретали дочекивао нас је осмехом који је стављао до знања да зна наше теме, проблеме, борбе, осећања. Тиме је показивао да нисмо остављени и да су недостижне ствари могуће ако имамо вере. Због те вере је могао да стекне пријатеља међу незнанцима. И да даје духовне савете које подижу из безнађа и воде са оне стране смрти, на обалу есхатолошке слободе.

И да постане доброчинитељ небројеним младим људима који ће се заувек сећати његове личности. Оригиналне. Димитријеве.

Владика Максим

 

Share This:



< PreviousNext >
You might also like:
Serbian Orthodox Church
Social

Official website of the Serbian Orthodox Church in North, Central & South America.
Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2019.  All rights reserved.