News and Events - December 2010
Чикаго, Илиноис - Годишња седница Централног црквеног савета СПЦ у Северној и Јужној Америци одржана је у Чикагу, Илиноис, при Саборном храму Христовог Васкрсења у дане 10. и 11. децембра 2010. године. Домаћини овогодишње седнице били су заменик Администратора Митрополије либертвилско-чикашке Њ. Св. Патријарха Иринеја, епископ Г. Лонгин, свештеници саборног храма Васкрсења Христовог, и Црквена управа.
Седницу Централног црквеног савета отворио је са молитвом Његово Преосвештенство епископ канадски Г. Георгије, по овлашћењу Његове Светости Патријарха Иринеја, као најстарији, по хиротонији, епископ СПЦ у Северној и Јужној Америци. Поздравио је архијереје, присутно свештенство и чланове Централног савета и пожелео успешан рад за добробит наше свете Цркве.
На седници су били присутни поред епископа Г. Георгија, епископ Г. Лонгин, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, епископ Г. др Митрофан, Епархија источноамеричка, епископ Г. др Максим, Епархија западноамеричка.
На седници су били присутни сви чланови из Митрополије либертвилско-чикашке, Епархије источноамеричке и Епархије западноамеричке. Из Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке био је отсутан један члан, а из Епархије канадске присуствовао је само епископ Г. Георгије.
Секретар Централног савета прочитао је изводе из записника последње седнице Централног савета одржане 11. и 12. децембра 2009. године у Чикагу, Илиноис.
У свом извештају благајник Централног савета Брајен Герић је напоменуо да све епархије редовно уплаћују своје разрезе, те је било могуће плаћати на време све рачуне. Месечни хонорари свим свештеничким удовама, у износу од 450 долара месечно плаћани су уредно и на време.
Администратор пензионог фонда прота-ставрофор Драгољуб Малић поднео је писмени извештај који је прочитао на седници. У Фонду учествује 93 активних чланова и 5 пасивних чланова фонда. Уплате у фонд се врше полугодишње и то парохије плаћају две трећине а свештеник једну трећину. Свештеници са мањим примањима од $2,500. месечно, како је одлучено на Сабору у Кентону 2009. године, месечно уплаћују половину пуног износа. Већина старијих свештеника инвестирали су пензионе фондове у сигурна загарантована улагања, ма да са једним минималним процентом интереса, док сви чланови руководе својим фондовима и имају право да бирају где ће инвестирати своја улагања у фирми Mutual of America.
Обавеза је свих парохија да уплаћују у пензиони фонд за своје свештенике.
Администратор Здравственог осигурања протонамесник Милован Катанић поднео је писмени извештај о стању у Здравственом осигурању свештеника. Извештај је прочитао прота Драгољуб Малић и одговрио на извесна питања чланова Савета. Од 2008. године наши осигураници приступили су Православној групи код осигуравајуће фирме Aetna. Преимућство је у томе да су у тој групи грчки свештеници, свештеници из Православне цркве у Америци, Антиохијске архиепископије и Арменијске цркве. С обзиром да је група доста велика, то се појединачни случајеви који захтевају више болничко лечење не одражавају на целу групу, као што је то било раније када је наша група била сама.У српској групи је 19 чланова а за очно и зубно осигурање је 16 чланова. Месечне уплате за породице су $1,720.00 а за појединце $815.00.
Централни савет је донео одлуку да се повиси животно осигурање свештеника, према уплати од $150.00 годишње.
Српска православна црква у Северној и Јужној Америци има свој вебсајт www.serborth.org. Уредник вебсајта је протонамесник Милован Катанић.
Черман Фондације Богословског факултета др Бранимир Симић-Главашки поднео је писмени извештај о финансијском пословању Фондације, који је прочитао на седници. Централни савет апелује и овога пута на све црквеношколске општине да активније учествују у финасијској помоћи овом Фонду, који помаже наш Богословски факултет.
Уредништво ''Стазе Православља'' поднело је извештај за црквени лист, који се издаје месечно. Лист се састоји од две секције, енглеског и српског језика. Уредници енглеске секције су прота Раде Мерик, прота Братислав Кршић, протонамесник Милован Катанић и дописни члан Тома Казић. Уредник српске секције је прота Недељко Лунић. Технички уредник је Весна Мајнерт. Лист излази редовно на 12 и 16 страница. Одбор за публикације при Сталном одбору, где је укључена и ''Стаза Православља'', руководи са интернет страницом СПЦ у Северној и Јужној Америци. Уредник енглеског језика је протонамесник Милован Катанић, који за сада обавља и функцију уредника српског језика.
Централни савет је наложио уредништву листа ''Стаза Православља'' да испита могућност слања листа електронском поштом, и да се почне са онима чије електронске адресе имамо на расположењу, као црквеношколским општинама и свешетницима.
Лист ''Обсервер'', званични лист бивше Еапрхије митрополије новограчаничке, се издаје повремено, као лист Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке.
Одобрен је буџет Богословског факултета у Либертивилу за годину 2011., са редуктованим расходима. Указано је на значај нашег Богословског факултета из којег је до сада рукоположено преко 50 дипломираних богослова који су у служби Српске цркве. Школа се издржава већином из добротворног фонда племенитог дародавца, док се један део буџета попуњава из централне благајне. После упокојења митрополита Христофора Наставничко веће Богословског факултета је изабрало за декана Његово Преосвештенство епископа др. Митрофана, професора Факултета. Захвалност је одата блаженоупокојеном митрополиту Христофору за његов неизмерни допринос раду Богословског факултета, нарочито у регулисању академских и акредитивних признања од америчких просветних институција. Прошле године фонд г. Николића, а сада Фонд за школарину Богословског факултета Св. Саве у Либертивилу, пренесен је у надлештво Централног црквеног савета. Повереник Фонда био је блаженоупокојени митрополит Христофор. После упокојења Митрополита за привременог Повереника Фонда Административни одбор ЦЦ Савета поставио је јереја Александра Новаковића, секретара Богословског факултета.
По савету адвоката г. Карачића Црквени савет је усвојио докуменат Фонда, са променом имена повереника и изабрао поверенике фонда: чланови Епископског савета и декан Богословског факултета (уколико је друго лице него епископ).
Српска православна црква, односно Централни савет администрира Живадиновић Фондом, намењеном студентима инжињерске струке хемијског смера. Хонорар за администрацију је $10,000.00 годишње, што се прилаже буџету Централног савета.
У вези статуса Митрополије либертвилско-чикашке Њихова Преосвештенства епископи, чланови Епископског савета, су саоштили да ће се то питање, као и још нека друга решити на идућем Светом архијерејском сабору у мају, 2011. године, а на предлог Епископског савета, сходно члану 8, тачка 2, Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци.
Централни црквени савет дискутовао је о могућности премештаја Богословског факултета у манастир Нову Грачаницу с обзиром на подеснији смештај. Препоручено је да надлежни епископ манастира Нове Грачанице владика Лонгин и декан Факултета епископ Митрофан са члановима Епископског савета проуче могућност и донесу потребно решење.
По питању разреза Централног савета за Епархију канадску решено је, с обзиром да Епархија канадска није укључена у бенефиције неких ставки буџета, да се ослободи од разреза с тим да даје свој допринос за Богословски факултет.
По питању постојећих судских спорова адвокат г. Там Карачић је дао потребна обавештења и објашњења.
Извештај о раду Сталног активног одбора Централног црквеног савета поднео је директор Одбора протојереј-ставрофор Никола Чеко. Одбор обухвата следеће пододоборе: Хришћанска просвета, Комуникације и публикације, Омладинска просвета, Културно наслеђе, Старатељство, Црквена музика и појање, Рад са одраслом омладином и студентима, Брак и фамилија. Сви пододбори функционишу добро. Општи састанци се одржавају два пута годишње, а пододбори се састају чешће или пак одржавају састанке преко телефонских веза. Извештај о раду Сталног активног одбора поздрављен је од свих присутних.
Централни црквени савет је одлучио да се штампа 1.000 приемрака Једнообразних правила и уредаба.
Задужени су протојереј Никола Чеко и јереј Дарко Спасојевић да ураде примерак извода из матичних књига, што ће се штампати и разаслати свим управама парохија и црквеношколских општина.
Указано је на потребу једнообразних образаца за администрацију и финансијско пословање.
Основан је одбор који ће на основу броја парохија и чланства, као и прихода и расхода у црквеношколским општинама свих епархија установити чињеничко стање и на основу истог предложити разрезну стопу на епархије од стране централне благајне. Одбор сачињавају по један члан из сваке епархије у Америци: Бране Бранков, Милан Вишњић и Брајен Герић.
Централни савет је усвојио буџет за 2011. годину, по следећој стопи разреза: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка 42%; Епархија источноамеричка 35.5%; Еапрхија западноамеричка 22.4%.
Даглас Паландић, подпредседник Митрополијског савета Митрополије либертвилско-чикашке поднео је исцрпан извештај о финансијском стању и осталим пословањима у Митрополији.
Епископ Георгије је указао на значај нашег црквеног јединства. Наше јединство огледа се не само у пословном смислу преко Централног савета, већ и у канонском и духовном општењу и заједништву. Преосвећени епископ Георгије се срдачно захвалио свештеницима и управи цркве Васкрсења Христовог на изванредном гостопримству.
Седница је затворена химном Пресветој Богородици ''Достојно јест...''
о. Недељко Лунић,
Секретар Централног савета
Photos
Архијереји, свештеници и мирјани – чланови Централног савета