News and Events - August 2010
ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - субота, 21 август 2010. године

IN MEMORIAM:
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ЛИБЕРТИВИЛСКО-ЧИКАШКИ
+ ХРИСТОФОР

Рођен у српској патријархалној породици од оца Петра и мајке Ристе, 25. децембра 1928. године, у Галвестону, Тексас, одгојен је у српском православном и националном духу. Родитељи, рођени у Грахову, Црна Гора доласком у нови свет, у Америку донели су са собом веру и традицију, да би исто пренели и на свој пород. Бог их је обдарио са 12 деце: 8 синова и 4 кћерке, од којих је млади Велимир био девето дете.

Млади Велимир (световно име митрополита Христофора) од најраније младости испољавао је приврженост цркви и изразиту побожност. Прислужујући у храму и помажући свештенику заволео је дом Господњи, те се у њему родила жеља да се посвети служби Богу и роду српском православном.

По завршетку гимназије у Галвестону уписује богословске студије у Српској православној богoсловији у манастиру Светог Саве у Либертивилу, да би у исто време студирао и у Nashotah House Seminary, Nashotah, WI, англиканској богословској установи.

По завршетку студија и склапања брака са својом изабраницом Милком рођ. Раичевић, рукоположен је у чин ђакона 25. новембра 1951. а у чин свештеника 2. децембра 1951. године. Бог их је обдарио са четворо деце, синовима Петром, Павлом и Велимиром и кћерком Валеријом. Служио је у Џонстауну од 1951. до 1954. и Питсбургу од 1954. до 1962. године, а од 1962. до 1978. био је парох угледне парохије при храму Светог архангела Михаила у Саут Чикагу.

За време парохијске службе у Џонстaуну и Питсбургу наставио је студије на Питсбуршком универзитету, где је 1954. године добио степен бечлера а 1957. степен магистра наука. У исто време био је капелан на четири универзитета. За време парохијске службе у Саут Чикагу уписао је докторске студије на Чикашком теолошком колеџу, 1974. године. Положио је све испите, једино је преостала дисертација. Затим је уписао постдипломске студије на грчкој православној теолошкој школи ''Свети Крст'' у Бостону, Месаћусец, где је добио степен магистра из богословских наука. Касније је добио почасни докторат на Nashatah House, англиканској богословској установи, на којој је дипломирао св. Тихон, Патријарх московски. Од 1963. године па до избора за епископа био је секретар Централног црквеног савета, Директор просвете Епархије средњезападноамеричке, члан Епархијског црквеног суда, члан Епархијског савета.

1970. године смрћу вољене му супруге Милке остаје удов свештеник, те се поред своје свештенопастирске службе више посвећује одгоју и васпитању своје деце. Школовао је децу, учврстио у вери и за породични живот припремио. Кћерку је удомио а синове поженио, те су данас сви породични људи. Обрадовали су оца са деветоро унучади.

На препоруку Његовог Преосвештенства блаженоупокојеног епископа Фирмилијана Свети архијерејски сабор бира га за епископа на свом заседању у Патријаршијском двору у Београду, од 25. маја до 1. јуна 1978. године, и именује за упражњену Епархију источноамеричку и канадску. У својој препоруци епископ +Фирмилијан каже: ''Ревносан је у црквеној служби; високоморалан и часан човек; ужива љубав и поштовање од верника старије генерације, велики је радник у винограду Господњем, а истиче се нарочито у припреми програма за религиозно васпитање омладине и у раду са децом. У погледу црквеног раскола, он и његова парохија одлучно стоје уз мајку Цркву. Говори перфектно оба језика, енглески и српски; превео је многе документе и одлуке Светог архијерејског сабора и Синода за судске спорове; преводиоц је у судским литигацијама; гаји велику љубав према мајци Цркви, коју је посетио три пута, од 1963. до 1977.''

У недељу, 18. јуна 1978. године Његова Светост Патријарх српски Г. Герман уз садејство епископа банатског Г. Висариона и епископа средњезападноамеричког Г. Фирмилијана хиротонисао је протосинђела Христофора у чин епископа. Саслуживали су десет свештеника и шест протођакона. Међу служашчим свештенством био је и свештеник Драгољуб Павићевић, питомац владике Христофора. Хиротонији су присуствовали епископ далматински Г. Николај и прота-ставрофор Младен Младеновић, који је, можемо слободно казати, био ''душа'' хиротоније епископа Христофора. Такође су присуствовали деца епископа Христофора, мајка Риста и неколико браће и сестара. Био је присутан и г. Дмитар Ракић, подпредседник Еапрхијског савета Епархије средњезападноамеричке и сестра Роз Крга, председница Кола српских сестара парохије Св. архангела Михаила. На хиротонији је певало Прво београдско певачко друштво.

У својој приступној беседи новохиротонисани епископ Христофор између осталог каже: ''...Но, највише ме храбри то, Ваша Светости, што сте благоизволели, заједно са браћом архијерејима, да ме посветите за епископа Христове Цркве светосавске призивањем Светога Духа баш на Духове, дакле, истога дана када славимо силазак Светога Духа на апостоле, када су отпочели своју апостолску архијерејску службу. Уздам се у Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа да ће сам Он Духом Светим, да обавља ову велику службу преко мене малога и недостојнога у ономе делу Његовог винограда који ми је овим чином поверен, те могу казати са Апостолом: 'Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје'. Трудићу се да не пустим у немар дар Божији који сам данас примио и не ожалостим Духа Светога...''

24. јуна 1978. године, у храму св. ап. Вартоломеја и Варнаве, у Раковици, крај нашег престоног Београда, прву архијерејску службу отслужио је новоизабрани Епископ источноамерички и канадски Г. Христофор (Ковачевић). Међу служашчим ђаконима био је и тадашњи ђакон а данашњи прота-ставрофор милвошки Драган Велеушић. На светој Литургији био је присутан Његова Светост Патријарх српски Г. Герман. Ево шта хроничар бележи осврћући се на ово свето богослужење: ''...Специфичност славља, пак, јесте у томе што свету архијерејску Литургију са обредом освећења кољива, резања славског колача и литије – трократног обилажења око храма – служи први пут у епископском достојанству новоизабрани епископ источноамерички и канадски Христофор и то без треме, суфлирања и збуњивања, као да служи ко зна по који пут. Заиста, покрети су му префињени ... мекани ... молитвени – нарочито приликом благосиљања дикиријама и трикиријама. А уз оно: 'Мир всјем!' сама ти се помисао наметне: Господ је међу нама! То Сам Он, преко Владике, свима нама дели свој Божански благослов и мир.... Нека је срећан и благословен почетак, Преосвећени Владико! На моногаја љета, Боже дај!''

Епископ Христофор је устоличен за епископа источноамеричког и канадског 28. јула 1978. године у храму Св. пророка Илије у Аликвипи, Пенсилванија. Устоличење је извршио епископ средњезападноамерички Г. Фирмилијан.

Као други српски православни епископ рођен у Америци (први је био епископ хвостански Варнава, рођен у Гери, Индијана) у првом реду посветио се религиозном образовању омладине и поверених му епархиота. Активно учествује у екуменским дијалозима, члан је комисије за православно-католичке и православно- лутеранске дијалоге. Представник је Српске цркве на највишем нивоу у Националном и Светском савезу цркава.

Рад епископа Христофора као дијацезана Епархије источноамеричке и канадске је видан и запажен. Духовно је уздизао поверено му стадо, средио црквену администрацију и утврдио ред и поредак у црквеном животу свештенства и верника. Омогућио је својим радом и знатним доприносом стварање и организовање Епархије канадске која је до 1983. године била у саставу Епархије источноамеричке.

Свети архијерејски сабор на свом заседању у мају 1991. године унапердио је епископа Христофора у чин митрополита и изабрао за надлежног архијереја новоосноване Митрополије средњезападноамеричке.

За време архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства митрополита Христофора подигнути су многи храмови, црквене дворане и парохијски домови, и основане парохије и мисионарска подручја.

Од 1991. године митрополит Христофор је председник Епископског и Централног црквеног савета. Представник је Епископског савета у Сталној конференцији православних канонских епископа, са седиштем у Њујорку. Администрирао је једно време и Епархијом западноамеричком. Резиденција Митрополита је у српској православној светињи, манастиру Светог Саве у Либертивилу, центру српског верског и националног живота, у ком почивају земни остаци блаженоупокојеног епископа Мардарија и Његовог краљевског величанства Петра II Карађорђевића. Благословио је да се изгради парк српских великана где су за сада постављене бисте генерала Драже, војводе Момчила Ђујића и војводе Павла Ђуришића. На улазу у манастирски храм, у припрати, постављене су две плоче, једна посвећена првом српском архијереју владици Мардарију, са захвалношћу за његово дело, задужбину роду српском, а друга посвећена генералу мученику Драгољубу Дражи Михаиловићу за његову патриотску жртву у борби за слободу српског народа.

1986. године на предлог блаженоупокојеног епископа шумадијског Саве, а одлуком Светог архијерејског сабора отворен је огранак Богословског факултета СПЦ у манастиру Светог Саве у Либертивилу, који ће касније прерасти у самосталну богословску просветну установу. Требало је неколико година да се ухода и успостави академски ранг ове високе богословске школе. Доласком 1991. године Његовог Високопреосвештенства Г. Христофора за митрополита средњезападноамеричког са седиштем у манастиру Светог Саве, где је смештен и факултет, његова пажња се окреће Богословском факултету и унапређењу истог. Одмах предузима мере да се факултет озваничи и призна од надлежних држа вних просветних установа у рангу колеџа, са степеном бечeлер дипломе. Тај компликовани посао Високопреосвећени Митрополит успешно обавља. Наставничко веће бира Високопреосвећеног митрополита Христофора за декана Богословског факултета, на којој се дужности се налазио више година. Такође је успео да добротом великог дародавца обезбеди извесна финансијска средства за неометан рад школе. Богословски факултет је до данас дао више од 80 свештеника Српској православној цркви.

Митрополит Г. Христофор је био велики поборник реда, поретка и дисциплине у црквеном животу, како у литургијско-евхаристијском, тако и у канонском устројству и поретку, уз то чувајући јерархијско уређење на коме почива Божанствена црква – Лађа нашег спасења.

И док су се многи падали, Митрополит Христофор увек је стајао усправно, за сво време своје свештеничке и архијерејске службе, не повијајући се ни лево ни десно, . Чувао је свештене каноне као божанске заповести, јер је у чувању њиховом (како каже канон шести Седмог васељенског сабора) ''велика награда, светиљка, и закон, и светлост, и научавање, и васпитање и пут животни''.

Правичан и одмерен као духовни старешина имао је разумевања за клир и вернике – епархиоте -, али никада не одступајући од освештаних принципа, реда и поретка у Цркви Божијој. И у поодмаклим годинама и доста тешким и напорним данима, истрајавао је на трочасовним и вишечасовним богослужењима, усредсређен у молитву, пропраћену снажним јеванђелским порукама у својим архипастирским беседама.

Да Господ Блаженопочившег Митрополита Христофора упокоји у насељу живих у Царству Небеском, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси, где светлост лица Господа Бога непрестано светли и све осветљава.

Протојереј-ставрофор Недељко Лунић
Serbian Orthodox Church
Social

Official website of the Serbian Orthodox Church in North, Central & South America.
Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2019.  All rights reserved.