Christmas Encyclical 2009
d
СРП­СКА ПРА­ВО­СЛАВ­НА ЦР­КВА СВОЈОЈ ДУ­ХОВ­НОЈ ДЕ­ЦИ
О БО­ЖИ­ЋУ 2009. ГО­ДИ­НЕ

АМФИЛОХИЈЕ
МИ­ЛО­ШЋУ БОЖ­ЈОМ
ПРА­ВО­СЛАВ­НИ МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ, МЈЕСТОБЉУСТИТЕЉ ТРОНА ПАТРИЈАРАХА СРПСКИХ, СА СВИ­МА АР­ХИ­ЈЕ­РЕ­ЈИ­МА СРП­СКЕ ПРА­ВО­СЛАВ­НЕ ЦР­КВЕ – СВЕ­ШТЕН­СТВУ, МО­НА­ШТВУ И СВИ­МА СИ­НО­ВИ­МА И КЋЕ­РИ­МА НА­ШЕ СВЕ­ТЕ ЦР­КВЕ: БЛА­ГО­ДАТ, МИ­ЛОСТ И МИР ОД БО­ГА ОЦА, И ГО­СПО­ДА НА­ШЕГ ИСУ­СА ХРИ­СТА, И ДУ­ХА СВЕ­ТО­ГА, УЗ НАЈ­РА­ДО­СНИ­ЈИ БО­ЖИЋ­НИ ПО­ЗДРАВ:
МИР БОЖЈИ – ХРИ­СТОС СЕ РО­ДИ!

    Ево нас и ове године, драга наша духовна децо, пред колевком Богомладенца Исуса Христа! Велика и надумна тајна рођења Бога Логоса десила се у скромној витлејемској пећини, која је од тога тренутка, једном за свагда, постала центар света – место славе Божије и извор утехе свим боготражитељима кроз историју људског рода.

    Велики отац Цркве, свети Јован Златоусти, говорећи о празнику Божића, каже: „Поштујте, браћо, дане празничне, понајвише дан Рођења Христовог; јер ко Рођење Христово назове мајком свих празника, тај неће погрешити…“ Из празника Рођења Христовог извиру сви празници, као реке из извора. По Светом Златоусту, Рођење Христово је поновно стварање света, а Оваплоћење Бога Логоса је камен–темељац свега.

    Други велики отац Цркве, Свети Григорије Богослов, своју божићну беседу почиње доксологијом – славословљењем Бога:

Христос се рађа – прослављајте!
Христос с небеса – сусрећите!
Христос на земљи – узвисите се!
Певај Господу сва земљо!

И наставаља да благовести: „Народ који седи у тами незнања, нека види велику светлост богопознања. Старо прође – ево све ново постаде! Слово старозаветно се повлачи – Дух осваја; сенке нестају – Истина наступа.“

    По извештају Светих јеванђелиста, Господ Исус Христос се родио у време римског императора Августа у Витлејему јудејскоме, граду Пророка и цара Давида, од чијег потомства је по пророчанствима старозаветних пророка требало да буде рођен Богом обећани Месија – Спаситељ света.

    Свети Григорије Палама, богослов витлејемске и таворске светлости, у својој божићној беседи открива дубоки смисао доласка Месије: „Оваплоћењем и рођењем Месије Христа у свету, свету је дарована васељенска радост и мир. Послушај до краја песму Благовесника и сазнаћеш је – каже: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2,14); јер је Бог дошао у телу да би свету донео Свој мир и помирио га са најузвишенијим Оцем.“ Мир Христов није истоветан са миром овога света. Божићни мир Свети Григорије Палама назива „духом усиновљења, јер они који су вером носиоци овога мира постају наследници Божији и санаследници Христови (Рим 8,17).“ Зато, по истом Светитељу, у духу Божића живе само они који живе у љубави једни са другима, и то, сходно речима Светог апостола Павла, „подносећи једни друге, и опраштајући једни другима…као што Христос опрости вама“ (ср. Кол 3,13).

    Далеки и узвишени Бог, Који је у Старом завету разговарао са Мојсијем на Гори Синају (в. 2. Мој 3,5), Рођењем Христовим је приклонио небеса и постао „Емануил, што ће рећи: са нама Бог“ (Мт 1,23), не губећи при том ништа од свога Божанства. То нам, говорећи о Рођењу Христовом, потврђује Свети Јован Дамаскин речима: „Зато и не велимо за Њега да је Он човек који се обожио, него да је Бог Који се очовечио; јер, будући по Својој природи савршени Бог, постао је Он и савршени Човек. не мењајући властиту природу, нити божанску икономију.“

    Новојављени ава Јустин Ћелијски каже да је „на Божић Бог, по Својој безмерној љубави, ушао у историју, благодаћу Светога Духа, оваплотивши се од Приснодјеве Богородице, и постао реалан човек.“ Тако нам је у новорођеном Детету – Богомладенцу Исусу Христу Бог – даровао свако изобиље дарова Царства небеског, доносећи нам Собом вечну Истину, вечну Правду и сâм вечни Живот који, по учењу Светог Максима Исповедника, унапред окушамо у животу и Литургији Цркве Христове.

    Празник Божића је целокупну људску историју поделио на два дела – на ишчекивање и спасење. Библијско ишчекивање Месије Спаситеља почело је већ обећањем првосазданим људима Адаму и Еви (в. 1. Мој 3,15), а још конкретније праоцу патријарху Аврааму, коме је Бог обећао да ће у његовом Потомку бити благословени сви народи (в. 1. Мој 22,18), што се остварило управо Рођењем Богочовека Исуса Христа.

    На велику тајну Рођења Месије указивали су готово сви старозаветни пророци. Стога, посматрајући Стари завет очима Светог апостола Павла, можемо за њим поновити да је он у целини „васпитач за Христа“ (Гал 3,24), педагог који је све богољубиве душе пре Христа упућивао ка витлејемској пећини. Са друге, пак, стране, тројица мудраца са Истока, које је благодатна витлејемска звезда привела месту на којем се родио Христос, символишу, по тумачењима отаца Цркве, читав незнабожачки свет, који својом философијом по човеку (ср. Кол 2,8) није могао проникнути у предубоку тајну Богооваплоћења.

    И једнима и другима небески анђео приликом Рођења Христовог открива велику тајну спасења света, благовестећи витлејемским пастирима, а преко њих и свима нама: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, Који је Христос Господ, у граду Давидову“ (Лк 2,10–11).

    Од те благовести витлејемским пастирима па све до данас, Рођење Христово је празник небоземне радости у којем заједно учествују анђели и свети, али и свака богољубива душа озарена витлејемском светлошћу. Слично тројици мудраца са Истока, који су дошли да се поклоне Богодетету Исусу Христу, и ми смо сви позвани да Му се поклонимо, и да принесемо дарове новорођеном Цару небеском (ср. Мт 2,2).

    Зар није све оно што смо од Бога по добру ове године учинили наш највећи дар Богомладенцу? Ако смо гладног нахранили, жедног напојили, болесног посетили, зар тиме нисмо дар Богу принели?

    Ако смо животом својим Бога прослављали, живећи свето и богоугодно, зар тиме нисмо злато врлине Богомладенцу принели?

    Ако смо Цркву Божију љубили и својом ревношћу украшавали Дом Господњи, зар тиме нисмо богоугодну жртву принели?

    Ако смо страдање браће своје у невољама видели, и својим делом их утешили, зар тиме нисмо Самоме Христу добро учинили? (ср. Мт 10,42)

    Ето, Богомладенац Христос за Своју безграничну љубав од нас људи такве дарове очекује. Зато је Божић и празник пред којим проверавамо своју веру и све оно што смо, као створења Божија и као синови и кћери Божије, дужни да чинимо, како је често говорио наш блаженопочивши патријарх Павле.

    Овога Божића смо посебно испуњени радосном тугом што нас је оставио наш велики патријарх Павле, и преселио се са земље на небо. Дубоко верујемо да ће он, по слободи дарованој му од Бога, „са свима светима из рода нашега“, наставити да се моли за нашу Цркву и наш распети народ, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим и свим Светим прецима нашим, који су препознали и примили патријарха Павла „као свога и себи равнога“.

    И овога Божића се сећамо свих невољника, страдалника и прогнаника и свих оних којима је учињена било каква неправда; њих желимо да утешимо речима: Христос се роди! Радујте се, јер ево Господ долази да обрише сваку људску сузу (в. Отк 21,4).

    Својим Рођењем на земљи Христос је сав људски живот – од зачећа до смрти и васкрсења – учинио светим. Зато нас Божић опомиње да не дижемо руку на плодове утробе своје, већ да живимо сходно заповести Божијој: „Рађајте се и множите и напуните земљу“ (1. Мој 1,28). Поштовањем овог благослова Божијег престао би плач Рахиље над нашим народом и над нашом децом које више нема (в. Мт 2,18), а процветао би живот који је неугасиво засијао из витлејемске пећине.

    И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, колевци нашега народа. Поручујемо им у љубави Христовој да се врате својим косовским огњиштима и остану да живе са својим светињама, чувајући наше Косово, „грдно судилиште“. Не губимо никад наду да ће Бог просветити разум оних којима је данас предао у руке земну моћ и власт над државама и народима; да, у духу правде Божије и људске, преиспитају своје неправедне одлуке о Косову и Метохији. Једино тако ће се обновити мир и заједништво на Балкану и у Европи и вратити угрожено достојанство православном Српском народу. Молимо се, такође, да новорођени Кнез мира искорени рат, насиље и неправду свуда у свету, како би се коначно зацарио мир и праведност међу свим људима и народима земаљским.

    Пуноћу нашег богољубивог народа поздрављамо витлејемским поздравом, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту живео. Ми Срби смо древни хришћански народ, јер смо кроз кирило-методијевско крштење и светосавску просвету постали део културе свецелог хришћанског света. Ми смо на тај начин оставили неизбрисив печат у историји и цивилизацији савремене Европе и света, уградивши себе, једном за свагда, у њихову будућност.

    Божић нас све и свагда позива да живимо у братољубљу и богољубљу и јеванђелској скромности, живећи од делâ руку својих, држећи се новозаветног учења: да никада не чинимо другима оно што не желимо да нама други чине (ср. Дап 15,29).

    Сажимајући нам велику и надумну тајну Божића, Свети Григорије Богослов каже: „То је наше светковање. То данас празнујемо: Божији долазак људима – да бисмо ми Богу дошли; или да кажем погодније: вратили се. Да свучемо са себе старог човека и у новога се обучемо и, као што смо у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо, да се са Христом заједно родимо, и сараспнемо, и сапогребемо, и саваскрснемо.“

    Завршавајући своју божићну посланицу речима овог богомудрог оца Цркве, поздрављамо све вас, драга децо духовна, и све људе, и све народе, сверадосним витлејемским поздравом и поздравом мира:

Мир Божји – Христос се роди!

Да­но у Па­три­јар­ши­ји Срп­ској у Бе­о­гра­ду, о Бо­жи­ћу 2009. го­ди­не.
Ва­ши мо­ли­тве­ни­ци пред колевком Бо­го­мла­ден­ца Христа:

Мјестобљуститељ Трона патријараха српских
Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ЈО­ВАН
Ми­тро­по­лит либертивилско-чикашки ХРИ­СТО­ФОР
Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски НИ­КО­ЛАЈ
Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ни­шки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ
Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп ка­над­ски ГЕ­ОР­ГИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР
Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-средњезападноамерички ЛОН­ГИН
Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки МИ­ТРО­ФАН
Епи­скоп жич­ки ХРИ­ЗО­СТОМ
Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ
Еп­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ
Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски АР­ТЕ­МИ­ЈЕ
Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки ХРИ­ЗО­СТОМ
Епи­скоп осеч­ко-пољ­ски и ба­рањ­ски ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп сред­њо­е­вроп­ски КОН­СТАН­ТИН
Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА
Епи­скоп ти­моч­ки ЈУ­СТИН
Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ
Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп сла­вон­ски СА­ВА
Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ми­ле­шев­ски ФИ­ЛА­РЕТ
Епи­скоп дал­ма­тин­ски ФО­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ
Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ
Епи­скоп ва­љев­ски МИ­ЛУ­ТИН
Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ
Епи­скоп аустра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ски ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп уми­ро­вље­ни за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки АТА­НА­СИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп хво­стан­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп је­гар­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ли­пљан­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски ЈО­ВАН
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ

ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:
Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ
Епи­скоп бре­гал­нич­ки и мје­сто­бљу­сти­тељ
Епар­хи­је би­тољ­ске МАР­КО
Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД

Serbian Orthodox Church
Social

Official website of the Serbian Orthodox Church in North, Central & South America.
Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2019.  All rights reserved.