Javascript Menu by Deluxe-Menu.com














Home
Christian Education
Communications
Culture
Liturgical Music
Stewardship
SOTAYA
Youth Ministry
Clergy Healthcare




































News and Events - November 2011

Photo Gallery

(49 images)


ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - среда, 2. новембар 2011. године

СТО ГОДИНА ПАРОХИЈЕ СВ. ГЕОРГИЈА У ШЕРЕРВИЛУ

„Обрадовах се кад ми рекоше:
Хајдемо у дом Господњи!“ (Пс. 122, 1)



Величанствено и торжествено, како и доликује, храм светог великомученика Георгија у Шерервилу, Индијана, прославио је 100. година постојања парохије и црквено-школске општине. Био је то догађај велике светковине не само за чланове и парохијане ове парохије, већ и за сву пуноћу Цркве Божије. Са нама су се радовали и наши преци, сви они дивни и велики добротвори, ктитори, приложници, свештенослужитељи, браћа и сестре, који су себе уградили у саме темеље овог светог храма. Сто година, читав један век, ова парохија славопоји и прославља Најсветије Име Божије, Његову Пресвету Мајку и Св. Георгија заштитника. Генерације Православних Срба благодарили су Господу на даровима које је изобилно изливао на њих и њихове потомке речима псалмопевца Давида: „Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!“ (Пс. 122, 1) Наша црква, као уосталом и свака друга Православна Црква, није ништа друго до „парче неба на земљи“ и „острво Царства небеског.“ И када се у њој савршава Света Божанствена Литургија, онда се остварује најсавршенија и најпотпунија заједница Бога и човека. Сто година таквог заједничарења у овом делу Божијег рукосада управо смо, 22-ог и 23-ег октобра, прославили. Но, да неку реч најпре прословимо о нашој прошлости.

ИСТОРИЈА ПАРОХИЈЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА

Парохија Светог Георгија основана је 30. октобра 1911. године, а храм у Индијани Харбор освећен је већ на Ђурђевдан, 6. маја 1912. године. Црквени живот се развијао уобичајеним током све до почетка шездесетих година, када је наишао тужан период у историји Српске Православне Цркве у дијаспори.  Несрећна подела која је избила 1963. године изазвала је не само раскол у цркви већ је пореметила породични, родбински и кумовски живот. Група верника која је остала одана Мајци Цркви изабрала је 1967. године нови црквени управни одбор и наставила са црквеним животом користећи за богослужбено место карпато-руски храм светих апостола Петра и Павла у Источном Чикагу.

Први парох онима који су и у добру и у невољи остали верна чеда Српске Православне Цркве и деца Светога Саве био је јеромонах Хризостом (Столић), садашњи Епископ епархије жичке. Млади јеромонах, тек пристигао из манастира Високи Дечани у Метохији, оставио је дубоки траг у животу парохије. Он оснива школу српског језика и црквену школу веронауке, као и црквени хор. Изнад свега, отац Хризостом, човек дубоких религиозних убеђења, установио је парохију на чврстим духовним темељима. Те исте 1967. године, када је скромни јеромонах дошао у Индијану Харбор, годишња скупштина оснива одбор са циљем проналажења погодног имања на коме ће бити подигнут нови дом молитве парохије која је расла и напредовала.

Желећи да се у потпуности посвети монашком позиву, отац Хризостом у мају 1969. године одлази у манастир Хиландар на Светој Гори. На његово место бива постављен отац Недељко Лунић, дотадашњи парох храма светог великомученика Лазара у Детроиту, Мичиген. Ако за јеромонаха Хризостома може да се каже да је био духовни утемељивач парохије, онда се оцу Недељку свакако може додати епитет градитеља. Ентузијазам младог свештеника био је огроман. Већ 1969. године купљено је имање у Шерервилу, које је касније у више наврата проширивано. Занимљиво је поменути да су одушевљени парохијани на једној седници сакупили потребну суму новца, $24,000 долара, и отплатили имање.

На празник светог архангела Гаврила, 26. јула 1970. године, бива освећење земљишта које је обавио Епископ Фирмилијан у присуству више од хиљаду ипо верника. Већ наредне, 1971. године, о америчком празнику рада, освећена је нова, сада стара сала. Значај градње сале био је огроман јер је она прокрчила пут за нове подухвате. Пре свега, сала је омогућила промовисање културе и очување освештане српске традиције. Док се зграда сале физички подизала, паралелно са њом још један подухват био је у развоју. Развијала се једна снажна црквена заједница. Активно Коло српских сестара и Црквени хор су непрестано утврђивали темеље наше парохије.

Иако вољен и цењен, у августу 1974. године, отац Недељко најављује одлазак из наше парохије, а на његово место долази отац Миодраг Антић. После оца Миодрага, који је у нашој парохији служио нешто мање од годину дана, парохијски свештеник постаје отац Денис Павићевић. Млад и енергичан, отац Денис се одмах укључује у све сфере парохијског живота и рада. Његов елан, нарочито заинтересованост за омладину, учинили су нашу парохију и црквену општину још снажнијом. Следећи корак у животу парохије било је подизање храма. Освећење званичног почетка радова на новом храму обављено је 5. септембра 1976. године, а сама градња започела је 3. августа 1977. године. У време док се градио храм, парохија купује имање са кућом које се граничило са црквеним имањем. Да прегаоцима Бог даје махове потврђује податак да је у време док се планирало унутрашње уређење храма, нови подухват већ био у току. Наиме, 11. маја 1980. године, заједно са прославом храмовне славе, извршено је освећење нове парохијске куће.

Најважнији догађај у животу парохије светог Георгија догодио се о викенду 25, 26 и 27. јула 1980. године када је освештана нова црква. Чин освећења извршили су Епископи Фирмилијан и Стефан, уз присуство бројног свештенства, међу њима и архимандрит Хризостом, наш бивши парох. Освећење новог храма било је круна труда и љубави верних парохијана, али и потврда народног јединства и духовне снаге. После седам година прота Денис прелази на парохију светог Стевана у Алхамбри, Калифорнија, а наш свештеник постаје протојереј Милан Савић. За његово време парохија још више духовно узраста и напредује. Проширује се и физички, куповиног суседног земљишта, а праве се и планови за подизање нове сале. Тај подухват бива успорен трагичним ратовима на просторима бивше Југославије. Већим делом деведесетих, наши чланови и парохијани немо су посматрали агресију која је немилосрдно вођена против српског народа и српских земаља. Међутим, наша парохија није седела скрштених руку. Увек национално опредељени и поносни на своје порекло, наши чланови и парохијани, предвођени протом Миланом, несебично су пружали материјалну и моралну помоћ како браћи у отаџбини, тако и онима који су се досељавали у ову област. Име наше парохије постало је синоним богољубља и човекољубља.
За време проте Милана остварен је још један подухват у нашој парохији, живописан је свети храм. Ранији радови фрескописца Милоја Милинковића као и његов карактер учинили су да се фрескописање храма повери њему. Искусни уметник који је своје умеће и таленат овековечио у најзначајним храмовима и манастирима наше Цркве на овим просторима и шире, предивно је украсио дом наше молитве. Храм Успенија Пресвете Богородице у Сакраменту, најстарији српски православни храм у Америци Св. Саве (1894) у Џексону, оба у Калифорнији, манастир Св. Саве у Либертивилу, саборни храм у Крагујевцу, наш храм Св. Георгија у Шерервилу и тако даље...

После пуних 16. година наш духовни пастир прота Милан се повлачи из парохије, а на његово место долази прота Драгољуб Поповић. Неколико месеци, пре него је отац Драгољуб стигао, парохију је опслуживао пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Ђорђе Лазић. По природи тих, прота Драгољуб је уживао углед и поштовање парохијана у свим местима где је службовао. Тако је било и у парохији Св. Георгија. За његово време подигнута је нова грандиозна сала у парохији која може да прими преко хиљаду људи. Нова сала је освештана 2001. године.

После проте Драгољуба, 1. јуна 2008. године, за пароха бива постављен отац Добривоје Милуновић. На навечерје празника Св. Николаја жичког, у марту 2010. године, у наш свети храм унет је предиван кивот са моштима светих. Кивот је израђен вештом руком уметника Душана Милисављевића из Београда. Иконе на кивоту осликао је Милоје Милинковић, а у њему се налазе мошти следећих светитеља: Архиђакона и Првомученика Стефана, свештеномученика Харалампија, великомученице Марине, великомученика Георгија и Теодора Тирона, бесребреника Пантелејмона, преподобне Анастасије (мајке Св. Саве), Царева Уроша и Лазара, Епископа Доситеја загребачког, Јована шангајског и санфранцишког и Николаја жичког и охридског. Поред блаженоупокојеног Патријарха Павла, Патријарха Иринеја, Митрополита Амфилохија, Епископа (+)Стефана, и многих других знаменитих личности, крајем прошле године нашу парохију посетио је и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара на Светој Гори.

Овога лета, добровољним залагањем и трудом наших добрих парохијана предвођених Јовицом Тицом и Момиром Керићем, испред старе сале подигнут је велики павиљон. Овим подухватом комплетиран је деценијски рад наше парохије и створени одлични услови за мисију, живот и рад наше црквено-школске општине. Поред свега што наша парохија поседује, наше највеће богатство јесте наш добри, благочестиви и богобојажљиви народ. То је наше богатство које нема цену.

ПРОСЛАВА СТОГОДИШЊИЦЕ

Субота – 22. октобар

   
У суботу, 22-ог октобра, када је наша Света Православна Црква прослављала Светог Апостола Јакова и Светог деспота Стефана (Слепог), служена је Света Литургија. Протојереју-ставрофору Луки Лукићу саслуживали су протојереји-ставрофори Денис Павићевић и Милош Весин, протонамесници Марко Матић и Александар Савић, јереји Петар Саиловић, Тарас Максимитцев и Саша Недић, ђакон Марко Бојовић и протојереј Добривоје Милуновић, домаћин слављеник. На прочитано еванђеље проповедао је прота Денис, коме је ово била прва парохија у свештеничкој служби. Отац Денис је мудро повезао наш јубилеј са еванђелском поруком, истакавши да спасење душа треба да буде главни циљ наших живота. Он је нагласио да нам је све узалуд ако Црква није у центру свега. Наравно, прота је честитао свима значајан јубилеј. После Свете Литургије приређен је пригодан ручак у новој сали.

   
У суботу вече служен је акатист благодарности Св. Георгију, нашем патрону и заштитнику. У акатисту су учествовали протојереји-ставрофори Денис Павићевић и Драгољуб Поповић, протојереј Саво Босанац, јереј Александар Новаковић и прота Добривоје Милуновић. По одслуженом акатисту проповедао је прота Драгољуб Поповић, бивши свештеник наше парохије. Истакавши радост што се поново налази међу својим бившим члановима и парохијанима, прота је честитао велики датум у животу парохије. Он се позвао на Спаситељеве речи: „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела, и прославе Оца вашега који је на небесима.“ (Мт. 5, 16) Акатисту је присуствовао и председник Републике Српске господин Милорад Додик са супругом и пратњом коју су чинили министри владе, чланови парламента и саветници. Заједно са председником Додиком наш гост био је и генерални конзул Републике Србије господин Деско Никитовић. Високе госте у храму је поздравио прота Добривоје Милуновић. Он је истакао да две светле тачке у староме крају чине Срби са Косова и Метохије који се боре за свој опстанак и Срби у Републици Српској које мудро и достојанствено води председник Додик.


Славље је настављено у новој сали где је у међувремену стигао и престолонаследник Александар Карађорђевић са принцезом Катарином. Сабрани верни народ са великом радошћу је дочекао и поздравио председника Милорада Додика, Принца Александра и Принцезу Катарину. Уз Краљево коло и буран аплауз, предвођени дечицом присутних фолклорних група, почасни гости ушли су у салу. Народу се најпре обратио председник Републике Српске господин Додик. Он је прво честитао велики јубилеј парохији Св. Георгија, а потом позвао српски народ на слогу и јединство. Председник је позвао народ да се окупља око наше Српске Православне Цркве, а да као добри грађани ове велике земље активно учествују у политичком животу. На тај начин они најбоље могу да помогну српском народу у отаџбини. Престолонаследник Александар такође је упутио срдачне честитке поводом стогодишњице парохије и пожелео много среће у будућем животу и раду. Он је истакао заслуге наше парохије како у духовном тако и у моралном и материјалном настојању за добробит не само локалне заједнице, већ и српског народа у целини. Нарочито је похвалио хуманитарну активност добрих и вредних парохијана и њихову оданост краљевској породици Карађорђевића. Велики број одушевљених парохијана и гостију прилазио је председнику Додику, принцу Александру и принцези Катарини, поздрављао их и фотографисао се са њима. Њихова љубазност и предусретљивост према верном народу била је за дивљење.

   
Фолклорне групе наших суседних парохија Св. Илије и Св. Саве из Мерилвила, Св. Архангела Михаила из Ленсинга као и наше фолклорне групе извеле су диван програм најлепших игара из Србије. Програм је веома умешно водио домаћин прославе господин Милан Момчиловић. Посебан печат вечери дала је наша позната оперска дива светског ранга Јадранка Јовановић. Својим дивним гласом, стасом и игром оставила је све без даха. Захвалност за њено присуство, уз клавирску пратњу професора Николе Рацкова, припада принцу и принцези који су се постарали да наши парохијани уживају у сјајном програму наше најпознатије оперске певачице. Свечаност је настављена до поноћи уз народну музику, песму и игру.

Недеља – 23. октобар
 
У недељу ујутру, 23-ег октобра, када је наша Света Православна Црква славила спомен Светих Отаца VII Васељенског Сабора, освануо је диван дан. Као да се Свети Георгије постарао да дани наше прославе буду не само свечани и величанствени већ и топлим михољским летом обасјани и сунцем умивени. Нашег Господина Лонгина, епископа новограчаничко-средњезападноамеричког, заједно са Епископом кливлендским Господином Петром (Руска Православна Црква), дочекало је бројно свештенство, верни народ и многобројна деца Црквене школе и Дечијег хора. Епископима су саслуживали: архимандрит Тома Казић, протојереји-ставрофори Урош Оцокољић, Денис Павићевић, Милорад Лончар, Драган Велеушић и Драгољуб Поповић, јереји Тарас Максимитцев и Владан Марић, протојереј Добривоје Милуновић, протођакони Милован Гогић и Вадим Ган, и ђакон Николај Костур.
 
Одмах по облачењу архијереја, у чин чтеца рукопроизведени су браћа Петар и Адам Рокош, синови Рејмонда и Љубице Рокош. Преко двадесет година они редовно служе у светом олтару и помажу свештеницима. Први антифон, Благослови душе моја Господа, певала су деца Црквене школе предвођена Тијаном Самарџијом, диригентом Дечијег и хора Владика Стефан Ластавица. Од самог почетка Свете Литургије храм је био испуњен верним народом наше парохије као и гостима из суседних парохија, Чикага и околине, али и широм Индијане, Кливленда, Питсбурга и тако даље. Престолонаследник Александар и принцеза Катарина такође су присуствовали на служби. Литургија је у правом смислу била божанствена!
 
С обзиром да је Света Литургија служба живог сећања на дивна и величанствена дела која је Господ учинио у домостроју спасења, и ми смо се у помену сетили свих упокојених ктитора и оснивача, добротвора и приложника, свештенослужитеља и браће и сестара нашег светог храма. Потом, Епископ Лонгин је поздравио брата у Христу Владику Петра, захвалио му се на љубави и пријатељству према нашој Српској Православној Цркви и позвао га да верном народу упути речи поуке. Владика Петар који одлично влада српским језиком, будући да је студирао на Богословском факултету у Београду, одржао је веома садржајну проповеди о значају Православне вере за све нас. Честитајући велики јубилеј, он је призвао благослов Божији на чланове и парохијане храма Светог Георгија позвавши их да и даље чувају Свету Православну веру и љубав према своме роду.
 
Овај диван дан обележио је још један значајан догађај. Над дугогодишњи члан, честири брат Давид Дамјановић, одликован је орденом Светог Саве другог степена. Ово највише одликовање наше Свете Цркве у име Патријарха Српског, Светог архијерејског синода и читаве наше Цркве, уручио му је Епископ Лонгин. Владика је истакао многе Давидове врлине, нарочито оне које красе добре православне хришћане: смирење, дуготрпељивост, неосуђивање других, праштање и љубав. Знајући чика Давида, његову оданост и љубав према Српској Цркви и српском роду, орден је заиста украсио груди достојног човека. А још су стари Грци говорили: Велики је човек кад је човек. Ту величину брат Давид је показао и када је у свом слову рекао да је недостојан овог високог одликовања.
 
Славље је настављено у новој сали парохије подигнутој пре десет година. Видети готово 1000 људи сабраних на свечаном гала банкету било је више него импресивно. Одавно се Православни Срби нису окупили у толиком броју поводом неког догађаја или прославе. Највеличанственији моменат прославе био је програм који су извела деца наше Црквене школе и Дечијег хора заједно са хором Владика Стефан Ластавица. Сплет поздрава, рецитација и песама из свих крајева одакле се наш народ доселио у Америку био је предиван. Гледајући дечији програм, засузиле су очи не само онима који су напустили свој родни крај већ и овде рођенима. Програм је у више наврата прекидан аплаузима, а на крају су сви устали и радосно поздравили нашу младост и будућност. У припреми дечијег програма велики труд и љубав уложили су Тијана Самарџија, Јања Катић, Наташа Радуловић, протиница Јелена, Васил Колар, Предраг Митровић, Жељко Костадиновић, предани родитељи и, наравно, фантастична деца. Сам програм саставио је и осмислио прота Добривоје.
 
Програм је отпочео певањем америчке и српске химе и молитвом Св. Георгију, након чега је Епископ Петар благословио трпезу љубави. Госпођа Наташа Радуловић, професор музике, одсвирала је на клавиру неколико мелодија, а после ње наступиле су фолклорне групе наше парохије. Програм је водио Милан Момчиловић, а народу се прво обратио престолонаследник Александар. Као и претходне ноћи, Принц је честитао јубилеј парохијанима, подсетио на велике успехе парохије и пожелео срећну будућност. У име парохије скуп је први поздравио брат Рајко Вукас, председник Управног одбора парохије. После њега говорио је протојереј Добривоје Милуновић, који је на крају поздрава представио Дечији хор и децу Црквене школе која су извела незабораван програм. У име Српског Народног Савеза говорила је Милица Сиси Ребић, а у име покрета Српских Четника Равна Гора брат Марко Вученовић. Председница Кола српских сестара Мара Добријевић, у име кола, даровала је наш храм са $20,000, још једном потврдивши да је коло најјачи стуб наше цркве. Кум стогодишњег јубилеја, брат Владе Шормаз, такође је поздравио присутне. У име куме Стеле Павићевић говорио је њен син, протојереј-ставрофор Денис Павићевић. Прота Драгољуб Поповић, бивши свештених нашег храма такође се обратио пригодним поздравом. Архијерејски намесник чикашки протојереј-ставрофор Недељко Лунић бираним речима поздравио је чланове и парохијане храма Св. Георгија и још једном потврдио његову љубав и искрено пријатељство. На крају, као што је уобичајено, пристутнима се обратио владика Лонгин, епископ новограчаничко-средњезападноамерички. У свом поздравном слову Владика је честитао јубилеј и похвалио преданост и љубав храма Св. Георгија према нашој прадедовској вери и српскоме роду. Преосвећени је позвао народ да настави да чува нашу Свету Православну веру и лепо име Србиново. Као и сви присутни, и Владика је похвалио Дечији хор.
 
Прота Добривоје је срдачно и топло поздравио Владику Петра из Руске Православне Цркве и захвалио му не само на учешћу у прослави већ и на великом дару и благослову којим је Владика даровао наш свети храм. Наиме, приликом посете Патријарха српског Иринеја Руској Православној Цркви у Дис Плејнсу, 26-ог фебруара ове године, Владика Петар даровао је проти Добривоју за наш свети храм мошти Св. Јована (Максимовића), епископа шангајског и санфранцишког. Прота се срдачно захвалио свим свештеницима и ђаконима који су саслуживали на службама поводом прославе, ипођаконима, чтечевима, хору Владика Стефан Ластавица, монахињама манастира Рођења Пресвете Богородице из Њу Карлајла, студентима богословског факултета из Либертивила, деци бивших свештеника који су дошли на прославу, итд.
Граматом признања Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја одликовани су: честита старица Даница Ајдуковић, која је у мају ове године напунила 101. годину и члан је наше парохије више од 70. година, Владе Шормаз, Рајко Вукас, Јања Катић, Тијана Самарџија, Милорад Вајагић, Мара Добријевић, Петар Катић, породица Рокош и протиница Јелена Милуновић. Граматом признања Епископа Лонгина одликовани су: Милан Момчиловић, Урош Лакић, Јово Узелац, Војислав Кесић, Никодин Добријевић, Јовица Тица, Момир Керић, Вера Вранић, Џејсон Вукас, Стела Павићевић, Сенди Радоја, Жељко Костадиновић и Џорџ Млачак. Захвалност за усрдну помоћ упућена је: Керен Косановић, Срспком Радио Чикаго и господину Милораду Равасију, Српском Радио Часу и господину Слободану Јовановићу, Радио Авали и господину Александру Жигићу, фолклорној групи Тромеђа која је приложила храму кадионицу и крст, СНС Ложи број 171 и породицама Љубомира и Богданке Михајловић и Сима и Босиљке Кончаловић који су приложили свештеничке одежде, породици Рејмонда и Љубице Рокош са синовима Милошем, Петром и Адамом који су приложила 15 стихара за чтечеве, СНС Ложи број 171 за проложени дигитални клавир, породицама Рокош, Добријевић, Јевдошић, Вујнић, Петковић и Милуновић који су украшавали свети храм, као и свим члановима, парохијанима, пријатељима и гостима који су узели учешћа у нашој прослави. Много времена и труда уложиле су и Јованка Блесић, Алис Момчиловић и Снежана Вучинић. Најукусније специјалитете припремила је Невенка Кесић са својим особљем у кухињи.

Сагињући колена пред свима онима који су током протеклих сто година себе уграђивали у овај свети храм, молимо се Богу за покој душа и блажени помен свих који су се упокојили у Господу. Вечна им памјат! Нама који се трудимо и деламо у винограду Божијем овде на земљи, нека добри Господ дарује снаге и милости да наставимо равноапостолну мисију Свете Цркве и останемо достојни проповедници и весници благе речи Божије. Као што неко недавно дивно написа: „Дај, Боже, да сваки од нас постане Жива Црква Божја, црква Светога Духа, и нека би се наша љубав према Невидљивој Цркви пројављивала у старању према овој видљивој цркви, коју наши преци из љубави према Невидљивој цркви подигоше – на прослављање Бога, а себи за помен.“ Светом Георгију чудотворцу нека је благодарност, а свемогућем Богу Оцу кроз милосрђе и љубав Његовог Јединородног Сина у заједници Духа Светога нека је слава за све!

Протојереј Добривоје В. Милуновић



Official website of the Central Church Council of the Serbian Orthodox Church in America and Canada. Any reproduction of content from this site must be quoted in its entirety with the source cited. ©2016.  All rights reserved.
Powered by Orthodox Web SolutionsHome | Back | Print | Top