ВЕСТИ И ДЕШАВАЊА - петак, 20. јун 2014 године
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У СЕВЕРНОЈ И ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА НОВОГРАЧАНИЧКО-СРЕДЊЕЗАПАДНОАМЕРИЧКА
Ми: свештенство, монаштво и делегати црквено-школских општина Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, предвођени нашим епархијским архијерејем –Његовим Преосвештенством Епископом новограчаничко-средњезападноамеричким Г. Г. Л о н г и н о м, сабрани у манастиру Покрова Пресвете Богородице – Новој Грачаници, 13. и 14. јуна 2014. године на Годишњој скупштини епархије, доносимо следећу
Р Е З О Л У Ц И Ј У :
1. Упућујемо, пре свега и пре свих, молитвену благодарност Тројединоме Богу : Оцу, Сину и Духу Светоме, на свим даровима које, премудрошћу Својом, богато излива на нашег епископа, свештенство и монаштво, као и на сву Христољубиву светосавску децу, која се труде не тек да остану у вери, него и да узрастају и јачају у вери отаца својих.
2. Исказујемо изразе наше синовске оданости Његовој Светости АЕМ Патријарху српском Г. Г. И р и н е ј у, као и свим отачаственим архијерејима нашим и свој пуноти Српске православне цркве у отачаству и расејању.
3. Као нераскидиви део наше Мајке Цркве и српског народног бића, изражавамо своје молитвено заједништво са нашим страдајућим народом на Косову и Метохији, а особито са пожртвованим и Христу до краја оданим косовско-метохијским свештенством и монаштвом.
4. Налазећи се и временски а и емотивно још увек близу стравичних последица недавних поплава које задесише Србију, Босну и делове Хрватске, упућујемо наше молитвене вапаје Свемогућем Богу да Милошћу Својом посети све страдалнике и да пружи утеху и наду свима који у овој небивалој катастрофи осташе без својих домова и без свега што су годинама и деценијама стицали. Истовремено, апалујемо на све наше епархиоте, као и на све људе добре воље, наше америчке пријатеље и сараднике свих вероисповедања, да својом помоћи, барем донекле, ублаже ову велику трагедију која је задесила народ у староме крају. Посебно се обраћамо нашем верном српском православном народу на овим просторима да никада не заборави да све оно што је „тамо“, у староме крају, још увек припада не тек љубави него и бризи свих нас, ма где да смо расејани широм земаљског шара. Српска православна црква је увек била уз свој народ, а особито уз све оне који страдају. Нека Господ узврати свима онима који се већ потрудише да, преко наше епархије, упуте своју помоћ пострадалима од поплава, али се Господу молимо и да огреје срца и оних који то још нису учинили, е да би својим прилозима пружили руку хришћанског милосрђа знаној и незнаној браћи и сестрама и страдајућој деци нашој.
5. Очински, братски и сестрински умољавамо сва светосавска чеда на подручју наше Богом чуване епархије, да се не отуђују од своје Цркве, једине истините мајке српскога народа, него да јачају у вери живећи животом Светих тајни и причешћујући се Христом распетим и васкрслим, Који једини може да нас сабере расејане и умудри немудре, дарујући нам ону радост коју овај свет нити може да нам да, али нити може да је узме од нас. Особито се обраћамо српским супружницима и родитељима да у ове дане свеприсутног суноврата брачног и породичног морала чувају светињу брака и породице. Сви ми, а посебно наша деца, на просторима савременог западног света, изложени смо огромним искушењима од стране једног до крајности материјалистичко-потрошачко-хедонситичког друштва, које је сваким даном не тек само даље и даље од Христа, него је из дана у дан и све отвореније против Христа. Православни поглед на свет још како укључује и оно што савременом човеку највише недостаје – а то је радост, али наша радост треба да је увек радост чистога срца и честитог живота. Али упоредо са радошћу православни поглед на свет укључује и спремност на страдање за Љубав, Истину и Правду Христову. Не остављајмо децу своју да буду препуштена лако варљивим и душепогубним замкама и странпутицама данас, у животу деце и младих, све присутније тзв. виртуелне реалности. Откривајмо деци реалност и лепоту живота у Христу и Светима, а та реалност је увек у љубави према Богу и ближњем, па ако је потребно чак и до страдања. Црква је одувек била и остала Стуб и тврђава истине. Саображавати се гласу Цркве, Цркве као Тела Христовог пре свега, данас је потребније него икада раније.
6. На крају, али не и последње, опомињемо и умољавамо све вернике наше епархије да не запостављају програм Старатељства када је у питању брига како о потребама локалних парохијских заједница, тако исто и када је реч о потребама наше епархије. Не заборавимо да су епископ, као онај који је литургијски предсједатељ, и епархија чији смо део, једини гарант нашег заједништва са васцелим православним светом.